POTRAGA ZA MEDVEDOM

Ejpril i njen tata živeli su na Arktiku, potpuno sami, jer je tata naučnik. Projekat se završio, Ejpril je spasla jednog medveda i sada su se vratili kući. Sve im je smetalo: i smog i ljudi i gužva i buka. U novoj kući, udaljenoj od ljudi, Ejpril je zadržala neke stare navike: da razgovara sama sa sobom i da oponaša životinje. Drugari u školi ne žele da se druže sa njom, a ni profesori ne vole prisustvo čudnjikave djevojčice. Trebalo bi da je poznata, ipak je članak o njoj izašao u lokalnim novinama. U tom intervjuu Ejpril je želela da upozori ljude na ubrzano topljenje arktičkog leda, na ugrožene bijele medvjede kojima je potrebna pomoć, ali umjesto tople životne priče svi su čitali samo o nekoj djevojčici pogrešno napisanog imena i kapetanu broda koji je obavio čitav zadatak.