ČOVEK NA PUTU ZRELOSTI

„Mada sam sklon da dijelim ljude na ateiste, agnostike i teiste, u osnovi svaki je čovjek – sve. U jednom dielu svoga života on je ubijeđeni ateista , u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najprije površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odsjeku ličnog života, ukoliko takav čovjek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost); ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovjek može samo u toku jednog dana da promijeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to cijelog života – kao ateista, agnostik ili teista?“