DNEVNIK JEDNE SOBARICE

Nisam stara, pa ipak sam već vidjela stvari izbliza, videla sam ljude sasvim nage! Miris njihovog rublja, njihove kože i njihovih duša morala sam udisati. Uprkos svim parfemima tako šta ne miriše dobro. Sve nečistoće, sve stidne poroke i prosta zločinstva, što se u poštovanim domovima, u čestitoj porodici sakrivaju pod vidom vrline, ja poznajem. Ako su i bogati, imaju ogrtače od svile i kadife i pozlaćeni nameštaj, ako se i miju u srebrnim sudovima i prave se važni... ja ih ipak poznajem! Čisti nisu, a srce im je još gadnije od postelje moje matere...