KAO DAR

U poeziji Primoža Čučnika svet nije volja i predstava nego misao i predstava. Promišljen i pomalo distanciran govor o svetu traga za uverljivim predstavama sabirajući u sebi – nimalo protivrečno, jer je svet totalitet koji se rasprsnuo u nizove fragmenata – mnoštvo oblika i senzacija, saznanja i iskustava.

U osnovi niskoretorična, poezija Primoža Čučnika je strpljiv i promišljen govor o iskustvu koje se usložnjava srazmerno tome što se jedini dostupni svet sve više rasipa na mnoštvo oblika i značenja. U toj poeziji naći ćete i visoku i popularnu kulturu, i Mandeljštama i Hopkinsa, i istoriju oličenu u Vajmarskoj republici posle 1919. ili Olimpijskom stadionu 1936, i nebrojeno prizora iz svakodnevice koja je naš i pesnikov osnovni svet. Taj svet je sada pred vama. – Iz pogovora Gojka Božovića