LEVORUKA ŽENA

NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 2019.

Mislite šta god hoćete. Što više budete imali da kažete o meni, to ću biti slobodnija od vas. Ponekad mi se čini kao da ono novo što smo saznali o nekome istog trena i prestaje da važi. Ako ubuduće neko krene da mi objašnjava kakva sam – čak i ako želi da mi laska ili da me ohrabri – neću dozvoliti tu drskost.

Bez očiglednog razloga, a pod uticajem „prosvjetljenja“ koje ne želi da objašnjava, Marijana traži od svog muža da je napusti, da ode i ostavi je samu sa osmogodišnjim djetetom. I evo je, konačno „slobodne“, kako najprije proživljava trenutke panike nemirno tumarajući po sobama koje počinju da je guše. Vraća se i na stari posao prevoditeljke s francuskog, ali dok sjedi u kući za pisaćom mašinom, nije u stanju da kuca. Tišina u stanu je iscrpljuje, pa izlazi u šetnje, posjećuje svoju prijateljicu Francisku. I tako dan za danom, iz časa u čas, ono što je počelo kao bjekstvo od zastrašujuće praznine života postepeno postaje istinsko oslobođenje.