O PISANJU I STILU

Postoje, prije svega, dvije vrste pisaca: takvih koji pišu zbog same stvari i takvih koji pišu zato da bi pisali. Oni prvi imali su misli, ili su doživjeli iskustva koja im se čine vrijedna da ih saopšte; ovima drugim treba novaca, pa zato i pišu, za novac. Ovi misle zato da bi mogli pisati. Mogu se poznati po tome što svoje misli, koliko god mogu više, raspredaju, a izvode i upola tačne, krnje, pretjerane i nesigurne misli, a obično vole polutamu, kako bi izgledali ono što nisu; zbog toga je njihovo pisanje lišeno određenosti i potpune razumljivosti. Otuda se može lako primetiti da oni pišu samo da bi trošili hartiju.