PESNIK

Živeo sam lepše i bogatije od vas, zahvaljujući patnji i mahnitosti,
pa želim i u smrt da odem dostojanstveno, kako to priliči tom velikom
trenutku posle kojeg prestaje svako dostojanstvo i svaka veličanstvenost.
Moj leš će biti moja korablja, a moja smrt dugo plutanje
po talasima večnosti. Ništa u ništavilu. I šta sam mogao da
suprotstavim ništavilu do to, tu svoju korablju u koju sam želeo da
sakupim sve što mi bejaše blisko, ljude, ptice, zveri i bilje, sve ono
što nosim u svom oku i u svom srcu, u trospratnoj lađi svoga tela i
svoje duše. Želeo sam sve to da imam kraj sebe, u smrti, kao faraoni
u veličanstvenom miru svojih grobnica, želeo sam da bude sve onako
kao što bejaše i pre toga: da mi u večnosti pevaju ptice.