PISMA IZ TUĐINE

Pekićeva Pisma iz tuđine, sabrana u jedno integralno izdanje, menjaju književ nu tradiciju. Pisma su nam poznata kao naziv za poseban i veoma važan književni žanr pu topisa koji su pisci nekada nazivali pismima. Tako je Ljuba Nenadović pisao Pisma iz Italije u kojima nezaboravno govori o Njegošu, pisma sa Cetinja o Crnogorcima, a pisao je i iz Pariza, Švajcarske i Nemačke. Jelena Dimitrije vić piše pisma iz Niša o haremima, iz Soluna, Indije i Misira (stari naziv za Egipat), Isidora Sekulić je nenadmašna u Pismima iz Norveške, a sam Jovan Dučić je isticao svoja pisma koja idu od švajcarskih Alpa do Jerusalima i Kaira. Crnjanski piše Pisma iz Pariza. Postoji epistolarni žanr. Posebno je važan u osamnaestom veku kada romane u pismima pišu Gete, Ričardson, Laklo..., a filozofsku naraciju u pismima razvijaju Monteskje i Ruso. Obe ove linije spaja Pekićev roman Kako upokojiti vampira u kojem se u epistolarnom obliku susreću pripovedanje i filozofija. Svoja pisma iz tuđine Pekić, međutim, piše drugačije od svega toga, kao studije karaktera i mentaliteta, istorije i svesti, odnosa između nas i njih. On moćno dočarava pogled koji sa Zapada pada na nas, i duhovito, sa puno humora i iro nije, prikazuje kako mi vidimo sami sebe i sebe u Evropi. U tome leži ogromna privlačnost ovih tekstova, oni su svojevrsna pouka o tome kako videti sebe i Evropu, i kako Evropa ne vidi sebe ali vidi nas. Živeći dugo u Londonu u nekoj vrsti emigracije, i pišući ove tekstove tako da su čitani na specijalnom progra mu slavnog BBC-a, Pekićeva književna moć i pronicljivost, dubina saznanja i očaravajuća umetnost reči istovremeno izazivaju dubok umetnički doživljaj i pouku, kao u starom antičkom estetičkom idealu.