Šezdesete godine prošlog vijeka, sa svojim seksualnim slobodama i revolucijama, posebno su privlačne romanopiscima, a Gledajte kako plešemo Lejle Slimani obiluje živopisnostima tog perioda – autorka nas vodi u postkolonijalni Maroko, koji pokušava da prihvati tekovine modernog društva dok se istovremeno grčevito drži svog tradicionalnog identiteta, u period obeležen produbljenim klasnim razlikama, represijom i pokušajima državnih udara, ali i dolaskom evropskih i američkih hipika (uključujući i Hendriksa) koji uživaju u drogama i slobodnoj ljubavi. U nastavku Zemlje drugih, impresivne sage zasnovane na istoriji njene porodice, Slimani se fokusira na generaciju svojih roditelja, rastrzanu između uživanja u relativno lagodnom životu s jedne, i ideala o slobodi i jednakosti s druge strane. Iako knjigom provejava gotovo opipljiva ljubav prema Maroku, autorka, opisujući pre svega iskustvo žena, pronicljivo secira klaustrofobiju patrijarhalnog društva i glasno govori o porodičnim traumama i oslobađanju u konzervativnoj sredini. Nije neophodno da pročitate Zemlju drugih da biste uživali u Gledajte kako plešemo – Slimani daje indeks likova koji čitaoce uvodi u priču – ali je doživljaj potpuniji ako ste se susreli s prvim dijelom.