Škripe pera pisaca Zemlje Ruske. I u taktu s njima, sa istom govorljivošću stružu i grebu pera pisaca dostavljača, cinkaroša. I jedno i drugo čita Lubjanka, koja takođe neumorno mrči hartiju - kako se izrazio Majakovski, uporedivši pero s bajonetom.Završava se XX vek - vek svetskih ratova i revolucija. Ni onih pisaca ni onih denuncijanata nema više, stasali su novi. Sve je nadživela Lubjanka - čudovište kao iz bajke - koja se glomazna uzdiže u centru Moskve, poput nejkog fosilnog monstruma. Otvorila je delimično svoju utrobu, i pokazala ono što je nagomilala - čitava brda ispisane hartije.
