Posle cetiri knjige o supruznicima Milosevic, Djukic opisuje zivotni put knjizevnika Cosica, najuticajnijeg srpskog intelektualca u poslednjih sest decenija. Cosic je jedan od kljucnih svjedoka novije srpske i jugoslovenske istorije. U srpskoj kulturi tesko je naci licnost koja je toliko uvazavana i osporavana. Njegov zivot je pun sudara. U ocima javnosti predstavljen je kao djilasovac, rankovicevac, Jugosloven i nacionalist, covjek sa ""Galeba"" i titomrzac, kao ""otac nacije"" i ""izdajnik nacije"". Cosic je ucestvovao u stvaranju Programa Saveza komunista Jugoslavije i inicijator je Odbora za odbranu slobode misli i izrazavanja; poznavao je sve vodece licnosti u nekadasnjoj Jugoslaviji, a sa mnogima se druzio; prvi je, nesluzbeno, posetio Goli otok; proveo je 72 dana na ""Galebu"", prateci Tita na putu po Africi i pripadao grupi intelektualaca koja je prva zahtjevala raskidanje religijskog odnosa prema partijskom vodji; saradjivao je i razisao se sa Titom i Slobodanom Milosevicem; nekadasnji strasni Jugosloven, internacionalist, otvorio je srpsko i kosovsko nacionalno pitanje i svrstan je medju vodece nacionaliste. Knjiga ""Lovljenje vetra"" je dosad najpotpuniji informativni izvor Cosicevom politickom angazmanu. A u njoj Cosic, ne stedeci sebe, govori o svojim uverenjima, izgubljenim bitkama, nadama, zabludama i razocaranjima. Da bi svoju pricu zavrsio recima: ""Bilo je dana kada sam verovao da sam sudbinu uhvatio za vrat, ali sam potom uvideo da je to bio njen rep, ili samo njena senka. Danas su mi sake prazne i izgrebane kao tabani, kao i dusa, uostalom.""
