„Izdavačka profesija, a sa njom i uredničko zanimanje, svoj najdublji i najširi smisao postigne kada otkrije (ili do nje samo stigne) novi, a zapravo samopotvrđujući književni glas. Takav, autentičan, vrcav, hrabar, mlad, a iz dubine miran… dođe, gleda vas u oči i kaže: Evo mene između sna i jave, radosti i bola, drskosti i tradicije. Sav ja, sva ja. To je glas Nađe Petrović; originalan, intiman, romantičan i surov, koji bi da prigrli, i samo njen. Solistički, sa skrivenim a glasnim horom koji je prati i podržava: to je vrsta mladosti koju književna scena priželjkuje.“ – Vladislav Bajac
