Bov piše polazeći od pretpostavke da nas drugi bolje vide nego mi sami sebe, da nam pred njima uvek nešto izmiče, da se samodoživljajem pred svijetom ne možemo obuhvatiti niti iskupiti. Moji prijatelji mogu se čitati i kao izuzetna zbirka gotovih ideja, dragocen katalog onoga što čoveku pri pogledu na drugog čoveka prvo pada na pamet. (Bojan Savić Ostojić) Emanuel Bov zaslužuje da bude svetac zaštitnik čistih pisaca, i to više od Kafke, u rangu Čehova i Ficdžeralda. (Peter Handke)
