„Ju Nesbe ima neko neshvatljivo umijeće da sasvim prestravi čitaoce, a Sneško nipošto nije izuzetak od tog pravila.“ – Metro Novembar je, i Oslo je prekrio prvi snijeg. Po povratku kući s posla Birta Beker hvali Sneška Belića kojeg su njen sin i muž napravili u dvorištu. Međutim, nisu ga napravili oni. Porodica zbunjeno prilazi prozoru da vidi Sneška i sin shvata da je on okrenut prema kući. Crne oči gledaju pravo kroz prozor. U njih. Višem inspektoru Hariju Huleu stiglo je anonimno pismo. U potpisu stoji „Sneško“. Kasnije Hari otkriva niz uznemirujućih sličnosti među zastarelim slučajevima nestalih lica. Udatim, porodičnim ženama gubi se svaki trag na dan prvog snijega. Iste te noći Silvija Otersen grabi kroz prvi snijeg u šumi nadomak Osla. Zna da joj život zavisi od bjekstva, ali ne zna šta je goni. Srećom, ne zna ni šta je čeka na putu...