Malo je pisaca čiji je opus tako skladno sastavljen i tako potpuno prožet njihovim vlastitim stavovima da njihovo ime postaje pridev. Milionima koji su pročitali misaone, uznemirujuće, ali povremeno apsurdno vesele priče i prozne poeme Franca Kafke, kao i milionima onih koji nikad nisu pročitali nijednu njegovu reč, izraz „kafkijanski“ odmah priziva u misli sliku malog, bezimenog čoveka zarobljenog u egzistencijalnom košmaru iz koga nema izlaza ni buđenja. Iz svoje izuzetne osećajnosti i dvosmislenosti, protivrečnosti vlastitog života, iz svog osećanja da je priroda stvarnosti takva da više nije dovoljno opisivati njenu površinu da bi se spoznala njena suština, Kafka je oblikovao priče u čijem odrazu savremeni svet prepoznaje sopstveni lik, dela bez kojih dvadeseti vek ne može da se definiše. Ovo izdanje prevoda celokupnih Kafkinih pripovedaka uređeno je po hronološkom principu. Egzaktno ispitivanje Kafkinog dela – najpre ogroman editorski rad Maksa Broda, a zatim i radovi Ludviga Dica, Klausa Vagenbaha, Malkoma Paslija i Paula Rabea – omogućilo je da se većina tekstova može tačno ili vrlo približno datirati, tako da danas imamo prilično pouzdanu sliku o Kafkinom književnom razvitku.