Puhvel se s? podjedn?kim zn?njem i uspehom ogled?o n? ob? polj? indoevropske komp?r?tivistike: n? jezičkom i n? mitološkom. Među plodovim? njegovog r?d? n? ovom drugom polju izdv?j? se upr?vo knjig? Komp?r?tivn? mitologij?. Puhvel je predst?vnik t?kozv?ne „nove komp?r?tivne mitologije“ koju su utemeljili njegovi učitelji, Šveđ?nin Stig Bik?nder i, n?ročito, Fr?ncuz Žorž Dimezil. NJen? osnovn? post?vk? o „trofunkcion?lnoj ideologiji“ drevnih Indoevroplj?n? k?o odr?zu (stv?rne ili ide?lne) trojne podele društv? n? vl?d?rsko sveštenički, r?tnički i r?t?rsko stoč?rski st?lež n?šl? je u poslednjih pol? vek? mnoge (dobrim delom nekritične) privrženike ?li i ne m?nje brojne (niti uvek objektivne) kritič?re. Polemike d? li se u ovom ili onom segmentu neke indoevropske tr?dicije može prepozn?ti dimezilovsk? tročl?n? struktur? pr?šinom koje podižu z?t?mnile su drug? m?nje sporn? otkrić? n?st?l? u poredbenom izuč?v?nju mitskog n?sleđ? indoevropskih n?rod? tokom poslednjih decenij?. Brlin? je ove knjige to što u njoj n?d struktur?lnim ?n?liz?m? pretežu čisto poredbeni n?l?zi, koji n?m putem pr?srodnih motiv?, likov? i siže? doč?r?v?ju duhovni svet n?ših d?lekih pred?k? u svoj njegovoj složenosti i r?znolikosti. Autor se ne ogr?nič?v? n? preprič?v?nje dostignuć? Dimezilove škole, već, budući s?m ist?knut istr?živ?č n? ovom polju, knjizi d?je svoj lični peč?t, osobito u njenom trećem delu, gde se b?vi mitskim tem?m?, npr. u pogl?vlju o konju i vl?d?ru (15), ? njegov? vrhunsk? lingvističk? sprem? dopušt? mu povremeno etimološke ekskurse, poput onog? o b?ltoslovenskom imenu bog? gromovnik?.