Šezdesettrogodišnja Brit-Mari, zapravo uopšte nije pasivno-agresivna. Ali zbog prljavštine, ogrebotina i pogrešno složenog escajga u ladici dođe joj da vrišti. Upravo je napustila četrdesetogodišnji brak i život domaćice, a jedino radno mjesto u ponudi je u Borgu, varošici kraj puta, u kojoj je finansijska kriza došla glave svemu osim piceriji koja zaudara na pivo. Brit-Mari se gnuša fudbala, a Borgu je još jedino fudbal preostao. To zaista nije početak divnog prijateljstva. Ali kada je omladinski tim iz očaja spreman da posao trenera ponudi bilo kome, činjenica da Brit-Mari to uopšte ne zanima za njih je sasvim nevažna sitnica. Uz to, kada je mjesni policajac pozove na sastanak, a ona u solarijumu slomi ruku, za kajanje je prekasno. Brit-Mari je bila ovdje je istovremeno ljubavna priča i izjava ljubavi. Govori o ženi koja je čitavog života čekala da on počne i varošicama kraj puta u kojima fudbal i picerije posljednji napuštaju ljude. „Jezički svemir kojem se iz knjige u knjigu rado vraćam.“ Svenska Dagbladet „Bakman genijalno ukazuje na tipične švedske osobine i navodi nas da im se smijemo – našem strahu od sukoba, društvenoj neprilagođenosti i beznadežnoj uzdržanosti.“ Norćepings Tidningar