U podnaslovu određen kao „kratka priča o ubijanju“, ovaj roman pred čitaocima ocrtava sliku Zemlje u neodređenoj, ali bliskoj budućnosti: u društvu razorenom klimatskim promenama i političkim prevratima, pretvorenom u hrpu krhotina i sve manjih država i državica, nivoi svetskih mora rastu a pitke vode je sve manje. Kroz takav postapokaliptični svet, koji evocira rane Ransmajerove romane poput Poslednjeg sveta ili Morbus Kitahare, putuje i pripovedač-protagonista Majstora vodopada, neimenovani hidrotehničar progonjen krivicom. Uveren u to da je njegov otac odgovoran za smrt petoro ljudi, on traga za odgovorima na pitanja koja ga muče: o išcezlom ocu, majci Jani deportovanoj u jadransku postojbinu, o upornom ćutanju sestre Mire... Iako se bavi aktuelnim pitanjima, dalekosežnim posledicama klimatskih promena, fragmentacijom državnih i političkih zajednica i previranjem identiteta, ovaj roman krije neočekivanu i opskurnu ljubavnu priču.