Na groblju provincijskog gradića Paulštata mrtvima je pružena prilika da se obrate živima, dat im je glas da sumiraju svoj život ili da izveste kako su umrli. Pobožne, prikladne ili jednostavno neistinite epitafe na njihovim nadgrobnim pločama zamenjuje prava suština njihovog iskustva. A šta bi oni rekli? Kakvu bi priču o svom životu odlučili da ispričaju? Da li bi to uopšte bila priča, ili tek sećanje na trenutak ili određeno osećanje, radost, ljubav ili mržnju? Polje čini dvadeset devet priča i glasova koji se ponekad nadopunjuju a ponekad suprotstavljaju jedni drugima. To su ležerne, dirljive, dramatične i bizarne priče, različite koliko i ljudi sami. U ovom susretu s mrtvima, ispunjenom mekim humorom i prijateljskim prepoznavanjem, Robert Zetaler iz usputnih i naizgled nevažnih stvari gradi nešto veće: sliku ljudskog suživota.