Klasik modernog doba Naravno, među svojim mnogim teorijama, mlada devojka je imala i čitavu kolekciju pogleda na problem braka. A jedno od prvih na toj listi bilo je njeno shvatanje da je vulgarno misliti previše o tome. Ona se iskreno molila bogu da bude pošteđena opasnosti da je ophrva takva misao. Smatrala je da žena, ako nije baš sasvim ništavna, treba da bude u stanju da živi život sama za sebe i da je sasvim moguće biti srećan bez društva jedne, manje ili više, neotesane ličnosti drugog pola. Inteligentna, lepa i živahna, nezavisnog duha, Izabel Arčer oduševljava elitno njujorško društvo. Na poziv tetke iz Evrope odlazi kod nje u posetu kako bi „pronašla sebe“ i umakla upornim prosiocima. Tokom boravka u Evropi Izabel će iznenada postati bogata naslednica i meta dvoje manipulatora. Udaje se za Gilberta Ozmonda, a potom otkriva da je upala u klopku egoističnog despota. Okovana stegama bračnog života, Izabel će tražiti način da očuva svoju slobodu u skladu sa sopstvenim ubeđenjima. Različite tačke gledišta – pogledi drugih junaka na Izabelu Arčer – upotpunjuju čitaočev utisak o glavnoj junakinji. Henri Džejms je ovim postupkom napravio zaokret u klasičnom obrascu toka radnje i pokrenuo razvoj psihološkog romana. „Portret jedne dame nas izuzetno uspešno upoznaje sa nekim ko je previše dobar za ovaj svet.“ – Rebeka Vest