„Žanet i ja sjedimo u ambaru moje kuće u Hadsonu. Danas je 13. avgust 2015. Upravo završavamo naš razgovor od četiri dana u kome smo se dotakle toliko mnogo tema. Razmišljamo o knjizi koja treba da nastane od njih. Ja pogledam u svoje bilješke i kažem: 'Radi se o pobjedi nasilja.' A Žanet ponavlja: 'Da, zaista, radi se o pobjedi nad nasiljem'. I tek onda shvatam da sam ja mislila 'pobeda nasilja' a Žanet je mislila 'pobeda nad nasiljem'. Potcijenila sam proces koji se stvarno odigrao od početka mog rada do danas. 'Pobjeda nad nasiljem' je ispravno, jer ja sam pobijedila. To je pobjeda nad nasiljem i duga priča koju će Žanet sad objasniti. I to je dobro.“