Postoje one lijepe, nenametljive knjige koje će nas obradovati već time što ih ima, što ih je neko uopšte napisao i što će nam, pročitavši ih, biti bolje nego što nam je bilo prije njih. Jaspersova Svetska istorija filozofije takva je knjiga. S jednakim uživanjem čitaće je kako obrazovani filozof, jer Jaspers je ozbiljan, strastven i originalan pisac, tako i nefilozof, jer nemački filozof, za razliku od svojih kolega, nije sklon formalizovanim, tehničkim jezicima, već piše običnim izrazom. Utoliko se ova knjiga može razumjeti i kao svojevrsni uvod u filozofiju, s tim što je, naravno, uvođenje u filozofiju uvek već filozofiranje samo. Gotovo šematski Jaspers odgovara na pitanja poput „Šta je istorija?“, „Šta je istorija filozofije?“, „Šta znače prošlost i budućnost, početak i kraj?“, da bi ponudio odgovore upravo iz svoje fiozofije. Istoriju suprotstavlja prirodi, filozofiju razume kao potragu za onim nepropadljivim, prošlost nam pomaže da razumijemo šta smo, dok nam istorija fiozofije, naporedo sa znanjem o nama samima, nudi projekte za budućnost.