U toku je izgradnja jedne piramide nauke. Ovo zdanje ima ambiciju da se konačno, pomoću nekoliko pravila, „pokriju“ sve stvari, duhovne i fizičke, ljudske i one u prirodi, žive i nežive. Piramida će izgledati dovoljno oštra pri vrhu, ali idući ka osnovi, ona će neizbježno iščeznuti u magli podsticajnog neznanja kao jedna od onih planina koje se razlivaju u praznini netaknute svile u kineskim slikama rađenim četkom i tušem. Jer, dok se osnova širi da bi obuhvatila sve veću pročišćenost vrste, ono malo krutih pravila ispomiješaće se u beskrajnoj složenosti i obrazovaće tako sklopove toliko zamršene da će se činiti nedodirljivim razumu. Izgledi su izazovni, ali i zastrašujući. Naročito možemo osjetiti iskušenje da pristupimo osobenosti ljudske prirode, ljudskim radnjama i ljudskim tvorevinama u nekom stavu poražavajućeg strahopoštovanja. Izgleda valjano odbaciti sva uopštavanja na ovom polju. Ko ne bi voloo da bude onaj ko će poštovati krajnju tajanstvenost svih stvari? Uz osmijeh mudraca, svako može bez napora da motri na svetogrđe i trapave manipulacije profesora. Takav stav trijumfuje u razgovorima i neobavezujućim kritikama. Na žalost, to nas nikud ne vodi.