Marko S. Marković: Čim se obratimo svetom Savi kao najtipičnijem predstavniku srpske duše, u njegovoj svetosti i u njegovom radu nalazimo sve neophodne elemente za definiciju srpske kulture, shvatamo smisao naše istorije i otkrivamo suštinu svetosavskog kulta. U molitvenom i sozercateljnom bdenju pred ikonom svetog Save, mi poznajemo sebe. Odgovor na pitanje ko je sveti Sava nam ujedno kazuje ko smo mi, ko su duhovna čeda Savina. Rečju, saznajući ono što kao pravi svetosavski naslednici jesmo, mi u isti mah uviđamo ono što treba da činimo. U ovom zborniku izdavačke kuće „Catena mundi“, koja nastavlja kulturnu politiku Dveri, vraćamo se onim i posle 12 godina od objavljivanja temat broja časopisa Dveri srpske uglavnom i dalje marginalizovanim autorima i tekstovima koji nam otkrivaju jednog „nepoznatog Svetog Savu“, zasigurno najvećeg Evropljanina svih vremena. Jer, u drugim evropskim narodima nema ličnosti tog reda veličine, koja je svojom sveobuhvatnom nacionalnom djelatnošću praktično rodila i oblikovala čitavu jednu naciju. Srpski narod bi morao da zna da je nacionalno formiran još prosvetiteljskom misijom Svetog Save krajem 12. i početkom 13. vijkeka, dok su druge evropske nacije formirane tek mnogo vjekova kasnije. To ne znači da smo veći i bolji od drugih naroda, ali to itekako znači da imamo su čim izaći pred druge narode i čitav svijet: da imamo istorijsku visinu, dubinu i širinu. To veoma jasno upućuje da imamo čime da se ponosimo, da nismo beskorenovići i bezvrednici, naprotiv: mi smo jedan drevni, stari evropski hrišćanski narod, trajno utemeljen u istorijskim vrednostima. To što mi kao narod to ne vidimo i ne znamo – to je naš problem, koji se reflektuje u mnoge društvene oblasti u kojima slabo šta važno o sebi vidimo i znamo. Poznavanje i povratak Savi svetitelju označio bi preko potrebnu nacionalnu samoredefiniciju, značajniju, veću i djelotvorniju od svake druge revolucije u srpskom narodu.