Grejdi u Misuriju, gradić sa sedamnaest hiljada duša, četrdeset devet tajni i jednim slavnim pesnikom, 1985. godine. Šesnaestogodišnji Sem je tih, povučen, uplašen i usamljen. Ne ume sa vršnjacima, ali ume sa gitarom i sa brojevima. Kako bi pobegao od briga kod kuće i majčine teške bolesti, tokom letnjeg raspusta počinje da radi u jedinom bioskopu u gradu. Bioskop je doduše pred zatvaranjem, baš kao i lokalna knjižara i dajner u kom se već generacijama okupljaju srednjoškolci, jer otkako je zatvorena fabrika tekstila, nekadašnji stub zajednice, i proizvodnja premeštena tamo gde je jeftinija radna snaga, stanovništvo se osipa, a grad propada. U srži teskobe, kada moraš da napraviš korak napred, makar za sobom ostavio ono što voliš, i kada nikada više ne možeš biti onakav kakav si bio nekad, ipak će ovo biti priča o prvom poljupcu, o prijateljstvu koje nastane kada vidimo druge onakvima kakvi jesu umesto onakvim kako ih mi zamišljamo, o tome šta se dešava na krovu bioskopa u toplim letnjim noćima za vreme festivala na jezeru, o tome šta je skok u ponor bez udarca o tlo, o tome zašto Džordž Lukas ne može da omane, o pokušajima da se nasnimi kaseta sa radija, a da voditelj ne priča tokom pesme, o gibsonki Martija Mekflaja, o tome šta znači kada se zakuneš u Bilija Ajdola i šta je Brusomobil. Red melanholije, red euforije, nežno ljubavno pismo odrastanju i jednoj posebnoj deceniji.